Bios
Uvod
Osnovni ulazno-izlazni sistem (Basic Input Output System) - poznat i kao BIOS - nalazi se u malom fleš EEPROM memorijskom modulu na matičnoj ploči. On je u obliku memorije samo za čitanje, ali može da se prepiše ili programira kada se upotrebe pravi alati i tehnike. Za vreme podizanja PC računara, procesor na matičnoj ploči kao svoj prvi manevar uvek izvršava program smešten u BIOS-u.
Kada PC besposliči kroz proces podizanja, sistem radi sporo, Windows "puca", ili hardver otkazuje, možda je neispravan loše konfigurisan BIOS. U ovom članku, pokazaćemo vam kako da rukujete centralom vašeg PC računara i učinite da vam sistem radi brže i bolje.
U odeljku pod naslovom "Osnove" objašnjeni su temelji BIOS-a. Tu ćete naučiti šta je BIOS, kako možete da mu pristupite i kako da u njega steknete poverenje. U odeljku pod naslovom "Ključna podešavanja" objašnjene su značajne opcije BIOS-a sa kojima bi svaki korisnik računara trebalo da bude upoznat. Napredniji korisnici će možda poželeti da odmah predju na odeljak "Podešavanje BIOS-a"; oni će tamo otkriti kako da koriste skrivena podešavanja da bi aktivirali neiskorišćene rezerve električne energije, omogućili nove funkcije i oslobodili se "uskih grla" i nekorisnih opterećenja sistema.
Osnove
Kao prvi program koji procesor izvršava u vreme podizanja sistema, BIOS predstavlja centralnu procesorsku jedinicu glavnim komponentama na matičnoj ploči i daje instrukcije centralnom procesoru u pogledu toga koji sledeći program da izvrši, kada se završi kôd BIOS-a. Po pravilu, BIOS onda pristupa sektoru za podizanje sistema na uredjaju za podizanje, što može biti fleksibilna disketa, CD-ROM, DVD, ili čvrsti disk. Sektor za podizanje sistema sa svoje strane učitava neku vrstu programa za upravljanje podizanjem, koji pokreće glavni operativni sistem za mašinu, kao što je Windows ili Linux.
Kada se završi proces pokretanja, BIOS još uvek nije obavio sve svoje poslove. Mnoge vrste pristupa hardveru u PC računaru u stvari obuhvataju da operativni sistum pristupi BIOS-u, koji onda pristupa hardveru u ime operativnog sistema.
1. Verzije BIOS-a
Svaka matična ploča ima svoj sopstveni jedinstveni BIOS, koji je specijalno projektovan da rukuje hardverom koji se na njoj nalazi. Osnovu većine BIOS Programa predstavlja Phoenix Award BIOS, koji se javlja u dva različita formata. Pronaći ćete i neke računare na kojima radi American Megatrends (AMI) BIOS.
Struktura BIOS-ovih menija i nomenklatura koja se koristi za opcije menija menjaju se od proizvodjača do proizvodjača. U stvari, BIOS meniji za dva uzastopna modela matičnih ploča mogu čak i da se razlikuju, u većoj ili manjoj meri. To objašnjava zašto ne možemo da obezebdimo precizne opise BIOS opcija za svaki PC računar koji poznaje ljudska vrsta. Svejedno, trebalo bi da otkrijete da su sledeća objašnjenja, zasnovana na Phoenix Award BIOS-u u direktnoj vezi (ako ne baš i identična) sa onim što ćete pronaći na svom sopstvenom PC računaru. Ne padajte u depresiju ako ne možete da nadjete neka od podešavanja imenovana na vašem računaru - to samo znači da se BIOS na vašem PC-ju ne bavi direktno odnosnim hardverskim funkcijama ili mogućnostima.
2. Pristupanje vašem BIOS-u
Za vreme pokretanja, dok BIOS proverava hardverske komponente vašeg sistema, prebrojavajući raspoloživu RAM memoriju i konmtrolišući čvrtse diskove (i druge pogone i uredjaje), možete da pozovete BIOS Setup program pritiskom na specijalan taster na vašoj tastaturi. Ti često znači da pritisnete taster delete [Del], ali bi mogao da bude i neki drugi taster, kao što je na primer [F2]. Pročitajte poruku na ekranu za vreme podizanja sistema: većina BIOS-a prikazuje poruku na dnu ekrana koja glasi nešto kao "<F10 = Setup>". Ako ništa drugo ne uspe, možete uvek da pogledate u priručnik za PC ili matičnu ploču, da biste identifikovali taj čarobni taster. Pritisnite ga i držite sekundu ili dve kada PC počne da se podiže.
Ako radi kao što bi trebalo, BIOS ći završiti sa prebrojavanjem raspoložive memorije, a onda će se pojaviti ekran sa glavnim BIOS menijem. Ako se ne dobije željeni rezultat, ponovo podignite PC i probajte drugi taster. Na primer, mnogi noutbuk računari koriste [F1] ili taster escape [Esc]. Ponekad, tasteri kao što su [F2], [F10] ili sekvence tastera kao
[Alt F1] mogu da obave posao.
Osnovni ulazno-izlazni sistem (Basic Input Output System) - poznat i kao BIOS - nalazi se u malom fleš EEPROM memorijskom modulu na matičnoj ploči. On je u obliku memorije samo za čitanje, ali može da se prepiše ili programira kada se upotrebe pravi alati i tehnike. Za vreme podizanja PC računara, procesor na matičnoj ploči kao svoj prvi manevar uvek izvršava program smešten u BIOS-u.
Kada PC besposliči kroz proces podizanja, sistem radi sporo, Windows "puca", ili hardver otkazuje, možda je neispravan loše konfigurisan BIOS. U ovom članku, pokazaćemo vam kako da rukujete centralom vašeg PC računara i učinite da vam sistem radi brže i bolje.
U odeljku pod naslovom "Osnove" objašnjeni su temelji BIOS-a. Tu ćete naučiti šta je BIOS, kako možete da mu pristupite i kako da u njega steknete poverenje. U odeljku pod naslovom "Ključna podešavanja" objašnjene su značajne opcije BIOS-a sa kojima bi svaki korisnik računara trebalo da bude upoznat. Napredniji korisnici će možda poželeti da odmah predju na odeljak "Podešavanje BIOS-a"; oni će tamo otkriti kako da koriste skrivena podešavanja da bi aktivirali neiskorišćene rezerve električne energije, omogućili nove funkcije i oslobodili se "uskih grla" i nekorisnih opterećenja sistema.
Osnove
Kao prvi program koji procesor izvršava u vreme podizanja sistema, BIOS predstavlja centralnu procesorsku jedinicu glavnim komponentama na matičnoj ploči i daje instrukcije centralnom procesoru u pogledu toga koji sledeći program da izvrši, kada se završi kôd BIOS-a. Po pravilu, BIOS onda pristupa sektoru za podizanje sistema na uredjaju za podizanje, što može biti fleksibilna disketa, CD-ROM, DVD, ili čvrsti disk. Sektor za podizanje sistema sa svoje strane učitava neku vrstu programa za upravljanje podizanjem, koji pokreće glavni operativni sistem za mašinu, kao što je Windows ili Linux.
Kada se završi proces pokretanja, BIOS još uvek nije obavio sve svoje poslove. Mnoge vrste pristupa hardveru u PC računaru u stvari obuhvataju da operativni sistum pristupi BIOS-u, koji onda pristupa hardveru u ime operativnog sistema.
1. Verzije BIOS-a
Svaka matična ploča ima svoj sopstveni jedinstveni BIOS, koji je specijalno projektovan da rukuje hardverom koji se na njoj nalazi. Osnovu većine BIOS Programa predstavlja Phoenix Award BIOS, koji se javlja u dva različita formata. Pronaći ćete i neke računare na kojima radi American Megatrends (AMI) BIOS.
Struktura BIOS-ovih menija i nomenklatura koja se koristi za opcije menija menjaju se od proizvodjača do proizvodjača. U stvari, BIOS meniji za dva uzastopna modela matičnih ploča mogu čak i da se razlikuju, u većoj ili manjoj meri. To objašnjava zašto ne možemo da obezebdimo precizne opise BIOS opcija za svaki PC računar koji poznaje ljudska vrsta. Svejedno, trebalo bi da otkrijete da su sledeća objašnjenja, zasnovana na Phoenix Award BIOS-u u direktnoj vezi (ako ne baš i identična) sa onim što ćete pronaći na svom sopstvenom PC računaru. Ne padajte u depresiju ako ne možete da nadjete neka od podešavanja imenovana na vašem računaru - to samo znači da se BIOS na vašem PC-ju ne bavi direktno odnosnim hardverskim funkcijama ili mogućnostima.
2. Pristupanje vašem BIOS-u
Za vreme pokretanja, dok BIOS proverava hardverske komponente vašeg sistema, prebrojavajući raspoloživu RAM memoriju i konmtrolišući čvrtse diskove (i druge pogone i uredjaje), možete da pozovete BIOS Setup program pritiskom na specijalan taster na vašoj tastaturi. Ti često znači da pritisnete taster delete [Del], ali bi mogao da bude i neki drugi taster, kao što je na primer [F2]. Pročitajte poruku na ekranu za vreme podizanja sistema: većina BIOS-a prikazuje poruku na dnu ekrana koja glasi nešto kao "<F10 = Setup>". Ako ništa drugo ne uspe, možete uvek da pogledate u priručnik za PC ili matičnu ploču, da biste identifikovali taj čarobni taster. Pritisnite ga i držite sekundu ili dve kada PC počne da se podiže.
Ako radi kao što bi trebalo, BIOS ći završiti sa prebrojavanjem raspoložive memorije, a onda će se pojaviti ekran sa glavnim BIOS menijem. Ako se ne dobije željeni rezultat, ponovo podignite PC i probajte drugi taster. Na primer, mnogi noutbuk računari koriste [F1] ili taster escape [Esc]. Ponekad, tasteri kao što su [F2], [F10] ili sekvence tastera kao
[Alt F1] mogu da obave posao.
Dodaj komentar |
0 Trekbekovi